Sveobuhvatni vodič za polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za savetnika ili saradnika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) predstavlja ključni korak u profesionalnom razvoju svih koji žele da se bave ovom važnom delatnošću. Proces prijave, pripreme i samog polaganja može izgledati složen, naročito uz promene propisa i česte nedoumice među kandidatima. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži jasan, detaljan i koristan vodič kroz celokupnu proceduru, baziran na iskustvima polaznika i zvaničnim propisima.

Osnovne razlike između savetnika i saradnika za BZNR

Pre nego što krenete u pripremu, neophodno je da razumete za koju poziciju ispunjavate uslove i prijavljujete se. Glavni kriterijum je broj stečenih ESPB bodova.

• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 180 ESPB bodova. Obim ispitne materije je manji u odnosu na savetnika.
• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 240 ESPB bodova. Obim ispitne materije je obimniji i obuhvata sve propise iz oblasti BZNR.

Važno je napomenuti da se prijava za ispit podnosi za konkretnu poziciju (savetnik ili saradnik), a komisija će to znati prilikom ispitivanja. Ipak, prema iskustvima mnogih polaznika, proces polaganja i način postavljanja pitanja su vrlo slični, a razlika se ogleda u obimu znanja koje se očekuje.

Obim ispitne materije - Šta tačno treba učiti?

Ovo je verovatno najčešće pitanje među kandidatima. Obim materije je definisan Pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Na osnovu aktuelnih propisa i iskustava polaznika, evo detaljnog pregleda:

1. Opšti deo programa (Zajednički za savetnika i saradnika)

Ovaj deo se sastoji iz dva dela i obavezan je za sve kandidate.

Deo 1: Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji

Ovo obuhvata: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR), Ustav, Krivični zakonik (samo odredbe koje se tiču oblasti rada). Međunarodni izvori i konvencije više nisu deo ispitne materije po novom pravilniku. Fokusirajte se na suštinske pojmove, prava i obaveze, nadležnosti inspekcije, radna mesta sa povećanim rizikom.

Deo 2: Opšti propisi o radu, zdravstvenoj zaštiti i osiguranju

Ovdje spadaju: Zakon o radu (radni odnosi, radno vreme, odmori, otkaz), Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Često pitana tema su kolektivni ugovori, povrede na radu, obaveze poslodavca u vezi sa osiguranjem.

2. Posebni deo programa - Ključna razlika između savetnika i saradnika

Ovde dolazi do najveće zabune. Prema pravilniku i potvrdama Uprave za BZNR:

Za SARADNIKA, obuhvata se:

• Način i postupak procene rizika - uči se samo Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
• Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu - uče se sledeći pravilnici:
  1. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.
  2. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.
  3. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
  4. Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu.
  5. Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava.
  6. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
  7. Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

Saradnici ne polažu deo koji se odnosi na metodološke postupke pregleda opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine (tačke 3, 4 i 5 Posebnog dela programa).

Za SAVETNIKA, pored svega navedenog za saradnika, dodatno se polaže:

• Svi pravilnici iz tačke "Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu" (isti kao za saradnika).
• Pravilnik o bezbednosti mašina (sa prilozima).
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova - koji je posebno obiman i zahteva detaljno proučavanje.
• Ostali pravilnici koji regulišu specifične oblasti (npr. buka, vibracije, hemikalije, itd.) i koji su navedeni u šire definisanoj materiji za savetnika.

U praksi, mnogi ispitivači postavljaju pitanja iz svih pravilnika i savetniku i saradniku, ali se od saradnika očekuje poznavanje suštine, dok se od savetnika očekuje dublje i detaljnije znanje.

Struktura i tok samog ispita

Stručni ispit se odvija tokom jednog dana (obično vikendom) i sastoji se iz nekoliko faza. Redosled može varirati.

Faza 1: Opšti deo ispita

Kandidati prolaze kroz dve "stanice" ili učionice.

• Stanica 1 (Sistem BZNR, Ustav, Krivični zakonik): Obično se izvlače tri pitanja iz kutije. Ispitivač (često osoba sa plavom kosom, kako se navodi u iskustvima) postavlja pitanja i moguća potpitanja. Bitno je pričati suštinski, a ne nužno napamet. Ako se zapnete, ispitivač će pokušati da vas navede.
• Stanica 2 (Zakon o radu, osiguranju): Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih vašem iskustvu. Traži se razumevanje instituta kao što su skraćeno radno vreme, godišnji odmor, povrede na radu, penzije.

Faza 2: Izrada pismenog rada - Akt o proceni rizika

Dobijate zadato radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista, jamski rudar, frizer) i listu opasnosti i štetnosti opšteg tipa. Zadatak je da u roku od oko 2 sata napišete akt procene rizika za to radno mesto. Na ovom delu nema nadzora i možete koristiti sopstvene materijale ili čak pametni telefon za konsultacije. Ključno je da pratite strukturu iz Pravilnika o proceni rizika: opis posla, prepoznavanje opasnosti i štetnosti, procena rizika (birate metodu, npr. 5x5, a dobijate uputstva za nju), predlog mera i obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije.

Faza 3: Usmena odbrana pismenog rada i pitanja iz procene rizika

Nakon pismenog dela, odlazite ispred ispitivača koji vas ispituje iz oblasti procene rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave. Tipična pitanja su: "Šta sve obuhvata procena rizika?", "Koje su faze procene?", "Šta je delimična izmena akta?", "Šta je radno mesto sa povećanim rizikom?". Cilj je da pokažete da razumete proces, a ne samo da ste mehanički napisali dokument.

Faza 4: Pitanja iz pravilnika (Posebni deo)

Poslednja i za mnoge najzahtevnija faza. Ispitivač (često strožiji, prema iskustvima) postavlja pitanja iz pravilnika o opštim i posebnim merama. Pitanja mogu biti izvučena ili postavljena iz glave, a često slede i brojna potpitanja. Očekuje se da znate suštinu, osnovne zahteve, mere zaštite, granične vrednosti (npr. za buku, vibracije), obaveze poslodavca. Česta tema je i pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, kao i mere za zaštitu mladih i trudnica. Ispitivači vole da pitaju i za konkretne primere iz prakse ("Kako biste zaštitili radnika od buke?").

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Da li treba učiti napamet?

Ne. Ispitivači cenije razumevanje od bubanja. Dovoljno je da znate ključne pojmove, suštinu propisa i možete da pričate o temi svojim rečima. Naravno, neki bitni pojmovi i definicije je dobro znati tačno.

Kako se prijaviti i koliko se čeka na termin?

Prijava se podnosi poštom ili lično u Upravu za BZNR. Potrebno je dostaviti zahtev, kopije diploma (overene) i dokaz o uplati takse. Rok od prijave do poziva je do 3 meseca. Termini se najčešće zakazuju krajem meseca (npr. 25.-30.). Nakon što se prijavi dovoljan broj kandidata, stižu pozivi putem e-maila oko 15 dana pre ispita.

Šta je sa konvencijama i međunarodnim izvorima?

Prema novom pravilniku, međunarodni izvori i konvencije nisu više deo ispitne materije. Fokusirajte se na domaće propise.

Da li postoji posebna prijava za savetnika, a posebna za saradnika?

Da. U zahtevu za polaganje jasno navodite za koju poziciju se prijavljujete, jer se razlikuje obim materije i uslovi (broj ESPB bodova).

Šta se dešava ako se kasnije stekne 240 ESPB bodova?

Ako ste položili za saradnika sa 180 ESPB, a kasnije steknete 240 ESPB, ne morate ponovo da polažete ceo ispit. Potrebno je da podnesete zahtev za izdavanje licence za savetnika, uz dostavljanje dokaza o sticanju dodatnih bodova. Proverite u Upravi da li je potrebno polaženi ispit nostrifikovati za viši nivo.

Kakvi su ispitivači? Da li pomažu?

Prema brojnim iskustvima, većina ispitivača je korektna i spremna da pomogne. Ako vidite da znate suštinu, ali ste se zapetljali, postaviće vam pomoćno pitanje da vas navede. Naravno, postoje i strožiji ispitivači koji detaljnije ispituju, naročito u delu pravilnika. Bitno je pokazati inicijativu i želju za znanjem.

Šta smem da ponesem sa sobom na ispit?

Na pismeni deo (procenu rizika) možete poneti svoje materijale, što uključuje i listu opasnosti i štetnosti i uputstva za metode procene. Na usmenom delu ne postoji koncept - odgovarate usmeno. Neki ispitivači dozvoljavaju da na početku napišete beleške