Moj Izbor: Potpuni Vodič Kroz Operaciju Podizanja Kapaka

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja majka ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da stalno “podiže desnu obrvu” toliko da više nije ni svesna toga. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, da ne lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kao dete padom sa klupe na beton. To sam morala da rešim. Kapci su, međutim, bili druga priča. To sam htela oduvek. I, takođe, odlagala sam.

Zašto je podizanje kapaka bilo moj izbor?

Kod specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Može se reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, sam postupak podizanja kapaka sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla: “Niti služe da privremeno podignu obrve. Kratko će kapci delovati bolje, ali to nije dovoljno i nije zamena za operaciju.” Istina, oči su izgledale blešteće i otvorenije dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam to zakazala, po običaju, progovorila sam o tome. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše da više otvoreno pričamo, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Iznenađila sam se kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo, ali i ja imam svoje - da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve, od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: Konsultacije i priprema

Proces podizanja kapaka počinje detaljnim konsultacijama. Na tom prvom sastanku, hirurg će vas pažljivo saslušati, pregledati vašu anatomiju, objasniti proceduru i odgovoriti na sva pitanja. Ovo je ključni korak za izgradnju poverenja i postavljanje realnih očekivanja. Dr Anici Jevremović je neverovatno važno da pacijentkinja razume svaki detalj.

Česta pitanja: Anestezija, cena i bol

Veoma je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi sa podizanjem kapaka.

1. Anestezija i sam zahvat

Operacija podizanja kapaka se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu se popiti i neki lekći koji vas opuste - oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće ništa da osete, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu analgosedaciju. To podrazumeva doplatu za anesteziologa, ali vam omogućava da kroz proceduru provedete u prijatnom, polusvesnom stanju, a da se posle ničega ne sećate. Sam zahvat traje manje od sat vremena, nakon čega odmah idete kući.

2. Cena procedure

Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je oko 1000 evra, mada se to može varirati za možda 200 evra gore-dole, u zavisnosti od specifičnosti vašeg slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Ovo su orijentacione cifre - konačnu cenu uvek određuje hirurg nakon pregleda. Obavezno pitajte šta sve cena obuhvata (konsultacije, kontrole, eventualne dodatke).

3. Da li procedura podizanja kapaka boli?

Odgovor je jasan: ni jedne sekunde ne boli. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan i zahteva strpljenje, ali je potpuno bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati ili peckati, ali dr Anica Jevremović je samo izvukla neke tanke strune i baš ništa nisam osetila.

Moj primer: Oporavak dan po dan

Kući sam otišla odmah posle procedure. Imala sam deblje flastere koji su stvarali osećaj kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila rastvorom i začas skinula, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih 6 dana. Čim su postavljeni, a ja navukla svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od proseka - otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od vašeg organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve delove lica sem očiju i krenula da obavljam svakodnevne poslove. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dana od podizanja kapaka mogla sam da nosim punu šminku i snimam sadržaj za društvene mreže. Bio je to neverovatan osećaj - ponovo moći da nosim ajlajner na očima bez ikakvih prepreka! Spušteni kapci se nisu dali sakriti šminkom, dok se ožiljci od operacije mogu začas učiniti nevidljivim.

Dugoročni rezultati i razmišljanja nakon podizanjem kapaka

Nakon nekoliko meseci, mogu sa sigurnošću da kažem da sam prezadovoljna svojim mojim izborom. Modrice nisu postojale, a manji hematomi su prirodno nestali. Naravno, postoji ožiljak gde je skinut višak kože - on je sasvim prirodan posledica procedure i vremenom postaje sve nevidljiviji. Ako se zagledate, videćete tanku crticu, ali u poređenju sa onim što je bilo pre, to je zanemarljivo. Za mene, to je mali trošak za ogroman dobitak.

Nova koža neće naravno da poraste, ali sila gravitacije će i dalje vremenom vući lice na dole. Retkim ljudima je potrebna druga operacija kapaka nakon mnogo godina. Sada imam otvoren, svež pogled koji mi je oduzet decenijama unazad.

I jedino što se sada pitam je: zašto sam toliko odlagala? Zašto sam se glupirala sa nitima i razním tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Sada, kad znam kako sve zapravo izgleda, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji, ili sporog oporavka, koji nije bio tako strašan. Jedino se nisam plašila kako će da ispadne - imala sam apsolutno poverenje u dr Anicu Jevremović i njen umetnički stav prilikom podizanja kapaka.

Verujem da je to ključ. Osećaj potpunog poverenja prema svom hirurgu je ono što treba da tražite. To pronađite, i sve će biti u savršenom redu. Ako razmišljate o podizanju kapaka, nadam se da će vam moj primer i iskustvo biti od koristi.