Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji: Vodič kroz troškove, običaje i iskustva

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja najsvečaniji i najduhovniji trenutak na putu ka zajedničkom životu. Međutim, organizacija ovog svetog čina često nosi sa sobom brojna pitanja, nedoumice i izazove. Na osnovu brojnih iskustava budućih mladenaca, prikupili smo sveobuhvatan vodič koji će vam pomoći da se što bolje pripremite za ovaj važan korak.

Finansijska strana crkvenog venčanja: Takse, prilozi i "kumovske takse"

Jedna od najčešćih tema kada je reč o crkvenom venčanju jesu troškovi. Iskustva pokazuju da se cene značajno razlikuju od parohije do parohije, pa čak i od sveštenika do sveštenika. Uglavnom, postoji neformalna podela na parohijsku crkvu (kojoj mladoženja pripada po mestu prebivališta) i crkvu po izboru.

Venčanje u parohijskoj crkvi bi trebalo da bude finansijski povoljnije. Mnogi sveštenici u takvim situacijama kažu da je prilog "prema mogućnostima", što u praksi često iznosi između 50 i 100 evra. Međutim, sve je češća pojava da sveštenici otvoreno navode željenu sumu, koja može varirati od 5.000 do preko 15.000 dinara.

Ako se odlučite za crkvu kojoj ne pripadate, troškovi se obično udvostručuju. Pored priloga svešteniku koji će vas venčavati (čija cena može biti i viša jer dolazi u drugu crkvu), postoji i taksa za "zakup" same crkve. Ova taksa za popularne crkve u većim gradovima (kao što su Ružica na Kalemegdanu, Saborna crkva ili Hram Svetog Save) može se kretati od 5.000 do 12.000 dinara, a ponekad i više.

Posebnu kontroverzu izaziva takozvana "kumovska taksa". U nekim crkvama, pominje se obaveza da kumovi plate određeni iznos (npr. po 2.000-3.000 dinara). U praksi, mnogi mladenci ove troškove preuzimaju na sebe kako ne bi opterećivali kumove, a često ih uopšte i ne obaveštavaju o postojanju takve "takse". Kao što jedan iskusan učesnik foruma primećuje: "Glupo je očekivati od kumova da plate moje venčanje."

Nužna dokumentacija i papirologija

Pre nego što zakazujete termin, neophodno je prikupiti određenu dokumentaciju. Osnovni dokumenti su krštenice oba mladenca. Važno je napomenuti da neke crkve traže originalne krštenice na uvid, dok drugi veruju mladencima na reč, naročito ako se venčavaju u crkvi gde su i kršteni.

Ako se jedan od mladenaca krstio u inostranstvu ili u drugoj pravoslavnoj crkvi, potrebno je pribaviti potvrdu o krštenju. Za one koji su kršteni u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katoličkoj), važno je proveriti da li vaš sveštenik priznaje to krštenje, jer se ono međusobno priznaje, ali neki sveštenici imaju svoje stavove.

Za kumove je bitno da su kršteni. Iako se u praksi često traži da budu pravoslavne vere, zvanično crkveno pravilo je da moraju biti kršteni u nekoj od priznatih hrišćanskih crkava. Međutim, konkretnu odluku donosi sveštenik koji obavlja venčanje. Takođe, postoji narodno verovanje i običaj da kum ne sme biti u krvnom srodstvu sa mladencima, mada crkveno pravilo to ne zabranjuje eksplicitno. Kum na venčanju je, u strogom crkvenom smislu, svedok, za razliku od kuma na krštenju koji je duhovni otac.

Izbor crkve i sveštenika: Parohijska crkva ili crkva po izboru?

Prema crkvenim pravilima, mladence treba da venča sveštenik iz mladoženjine parohije. Međutim, danas se ovo pravilo često fleksibilno primenjuje. Ako želite da se venčate u drugoj crkvi (npr. u nekom manastiru ili popularnoj gradskoj crkvi), potrebno je dobiti pismenu saglasnost vašeg parohijskog sveštenika. On može doći da vas venča u tu drugu crkvu, što podiže ukupne troškove, ili može dati blagoslov da vas venča drugi sveštenik.

U praksi, mnogi parovi nailaze na različite stavove sveštenika. Neki sveštenici lako daju saglasnost, drugi traže dodatno "administrativno" plaćanje za tu uslugu, a treći pak to odbijaju. Kao što jedna mlada žali: "Naš sveštenik nije hteo da da saglasnost jer, kako kaže, 'ne voli da se bavi papirologijom'." U takvim slučajevima, najbolje je direktno kontaktirati željenu crkvu ili manastir i pitati kakva je procedura.

Šta je sve potrebno doneti za sam čin venčanja?

Pored novca, za obred je potrebno obezbediti i određene predmete. To su:

• Četiri sveće: Dve drži mlada, dve mladoženja na početku, a zatim ih predaju kumovima. Sveće se mogu kupiti u crkvenim prodavnicama, pojedinačno ili u setu, a često ih mladenci ukrašavaju.
• Platno: Belo platno, obično sa izvezenim krstom, koje se stavlja pod noge mladencima. Može se kupiti u metru i porubiti, što je jeftinije, ili kupiti gotov set u crkvenoj prodavnici.
• Vino: Mala flašica crnog vina.
• Čaša/pehar: Nije obavezan, jer mnoge crkve imaju svoje. Ako ga kupujete, može biti obična vinska časa ili ukrašeni "slavski" pehar.

Komplet (sveće + platno) u crkvenim prodavnicama košta oko 2.200 - 3.000 dinara. Nakon venčanja, sveće se mogu upaliti na neki sledeći crkveni praznik, a platno čuvati kao uspomena ili od njega sašiti jastučnicu.

Kada je dozvoljeno, a kada zabranjeno venčanje? Crkveni kalendar i zadušnice

Crkva ne dozvoljava venčanje tokom postova. To podrazumeva:

• Veliki uskršnji post (7 nedelja pre Uskrsa)
• Božićni post (40 dana pre Božića)
• Gospojinski post (1-28. avgusta)
• Petrovski post (promenljiv, zavisi od datuma Uskrsa)

Takođe, venčanje se ne obavlja u sredu i petak (kao posnim danima), na danove predvečerja velikih praznika (badnje dane), kao i na određene velike praznike (npr. Krstovdan).

Posebna nedoumica vezana je za zadušnice. Iako ne postoji eksplicitna crkvena zabrana za venčanje na dane kada se pominju umrli, ovaj dan se u narodu smatra neprikladnim za tako radosne svečanosti. Mnogi sveštenici će odbiti da venčavaju na zadušnice, dok će drugi to dozvoliti, naročito ako je ceremonija zakazana za popodnevne sate. Kao što jedna mlada kaže: "Mi smo se venčali na zadušnice, po meni je to sujeverje." Najsigurnije je proveriti kod svog sveštenika i, ako je moguće, izbegavati te datume kako ne biste izazivali neprijatnosti kod starijih članova porodice.

Posebni slučajevi: Mešoviti brakovi, drugi brak i venčanje u manastiru

Ako je jedan od mladenaca druge veroispovesti ili ateista, crkveno venčanje je i dalje moguće pod uslovom da se neverni suprug saglasio da deca budu krštena i vaspitavana u pravoslavnoj veri. Ovo se obično potvrđuje usmeno tokom ceremonije. Kumovi, međutim, moraju biti kršteni.

Za one koji su prethodno bili u crkvenom braku, a sada žele da se ponovo venčaju, potrebno je dobiti crkveni razvod ili poništenje prethodnog braka. Procedura podrazumeva podnošenje molbe crkvenom sudu, uz navođenje razloga, i donošenje dokumenta o poništenju građanskog braka. Ovaj proces može trajati i koštati, a odluku donosi crkveni sud.

Venčanje u manastiru je san mnogih parova. Pravila su tu često strožija. Neophodno je poštovati skromnost u odevanju (pokrivena ramena, duge suknje za žene), a potrebno je i ranije se dogovoriti sa manastirskom upravom. Cene su često simbolične ili nešto niže nego u gradskim crkvama, ali je obično potrebna saglasnost vašeg parohijskog sveštenika.

Organizacija dana venčanja: Vremenski raspored i logistika

Sam čin venčanja u crkvi traje između 30 i 45 minuta. Ako angažujete hor, ceremonija može biti nešto duža i svečanija. Crkve termine obično zakazuju na svakih sat vremena, pa je važno da se držite dodeljenog vremena kako ne biste kasnili sledećem paru.

Ukoliko planirate i građansko venčanje istog dana, potrebno je ostaviti dovoljno vremenskog razmaka. Uobičajena praksa je da se crkveno venčanje održi oko 13 ili 14 časova, a da se skup gostiju u restoranu zakaze za sat-dva kasnije, dajući vremena za čestitanja i prelazak do restorana. Građansko venčanje (ukoliko matičar dolazi u restoran) može biti zakazano za kasnije popodne, oko 17 časova.

Ne zaboravite na parking, naročito ako se venčavate u popularnoj gradskoj crkvi u centru. Informišite goste unapred o mogućim parking zonama ili, ako je moguće, organizujte prevoz.

Zaključna razmišljanja: Suština iza formalnosti

Kroz sva ova praktična uputstva i iskustva, važno je ne izgubiti iz vida suštinu crkvenog venčanja. Ono predstavlja duhovno ujedinjenje dvoje ljudi pred Bogom, zavet vernosti, ljubavi i poštovanja. Iako se organizacija čini komplikovanom, a finansijski aspekti ponekad frustrirajućim, krajnji cilj je da taj dan ostane trajna i lepa uspomena.

Kao što jedna mlada nakon svog venčanja kaže: "Odusevljena sam sveštenikom koji nas je venčao... zbog njega najlepši deo dana mi je upravo čitava ceremonija u crkvi." Upravo takva iskustva podsećaju nas da, preko svih taksi, papirologije i organizacionih detalja, crkveno venčanje ostaje jedinstven i neponovljiv trenutak početka zajedničkog puta.

Najvažniji savet koji proizilazi iz brojnih iskustava je da sve informacije proverite direktno kod svog sveštenika i u crkvi u kojoj želite da se venčate. Pravila i običaji se razlikuju, a direktna komunikacija je najbolji način da izbegnete neprijatna iznenađenja i da vaš veliki dan protekne u miru i radosti.