Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom za arhitekturu

Ako razmišljaš da upišeš arhitekturu, verovatno si suočen sa mnoštvom pitanja i nedoumica. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je teško položiti prijemni? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su pripreme za arhitekturu i koliko koštaju? Da li ću naći posao nakon studiranja arhitekture? Ovaj članak će pokušati da odgovori na sva ova pitanja, koristeći iskustva onih koji su već prošli ovaj put.

Da li je arhitektura pravi izbor za mene?

Pre nego što se upustiš u dug i zahtevan put studiranja arhitekture, važno je da iskreno preispitaš svoje motivacije i afinitete. Ljudi koji su zaljubljeni u arhitekturu ističu da je to ne samo profesija već i način života. Ako voliš da stvaraš, ako imaš smisla za prostor, proporcije i estetiku, i ako te ne plaši naporan rad, onda si na dobrom putu. Međutim, važno je imati realna očekivanja. Studirati arhitekturu znači posvetiti se dugotrajnom, intenzivnom procesu učenja i stvaranja.

Mnogi ističu da je za uspeh u ovoj struci neophodna određena doza talenta, ali još važnija su upornost, rad i strpljenje. Čak i ako nisi oduvek crtao ili nisi pohađao srednju arhitektonsku školu, to ne mora biti prepreka. Osnove crtanja i shvatanja prostora mogu se naučiti i usavršiti kroz pripreme za prijemni.

Kamen spoticanja: polaganje prijemnog ispita

Prijemni za arhitekturu je poznat po svojoj zahtevnosti i predstavlja prvu veliku prepreku na putu ka karijeri arhitekte. Formata prijemnog se menjala tokom godina, pa je ključno da se informišeš o aktuelnim zahtevima na samom fakultetu. Tradicionalno, prijemni je uključivao slobodoručno crtanje, testove iz matematike, prostornu logiku, a ponekad i elemente iz istorije umetnosti i opšte kulture.

Suština je da se proveri tvoje shvatanje prostora, sposobnost logičkog zaključivanja, mašta i umeće vizuelnog prikazivanja ideja. Nije reč samo o tome da lepo crtaš, već da možeš da preneseš trodimenzionalne objekte i odnose na dvodimenzionalan papir. Zadatci mogu varirati od crtanja predmeta po sjećanju, crtanja logotipa, do rešavanja kompleksnih prostornih i logičkih zadataka.

Kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu?

Gotovo svi koji su uspešno položili prijemni ističu da su pripreme za prijemni apsolutno neophodne. Vrlo je retko da neko uspe da samostalno, bez ikakvih vodiča, prođe ovaj ispit. Pripreme obično traju najmanje godinu dana, a idealno je početi sa njima na početku četvrte godine srednje škole.

Postoje dve osnovne opcije za pripremu za polaganje prijemnog:

1. Pripreme na samom fakultetu: Ove pripreme imaju veliku prednost jer se direktno upoznaš sa profesorima, asistentima i načinom razmišljanja koji se očekuje na prijemnom. Često se organizuju u velikim amfiteatrima, pa je lična pažnja ograničena, ali imaš priliku da vidiš šta se zaista traži.
2. Privatne pripreme kod specijalizovanih predavača: Ovo su često manje grupe, pa je pristup individualniji. Mnogi od ovih predavača imaju celovite timove (matematičari, arhitekte, umetnici) koji te pripremaju za sve segmente ispita. Ove pripreme mogu biti prilično skupe, ali iskustva pokazuju da se dobro organizovane pripreme isplate.

Ključni savet koji se ponavlja iz iskustva je: ne oslanjaj se isključivo na jedan tip priprema. Pored redovnog pohađanja priprema, pokušaj da se informišeš i o tome šta se dešava na pripremama na fakultetu. Neki kandidati su izgubili dragocene poene na prijemnom zato što su vežbali samo određene tipove zadataka, a na ispitu su dobili nešto sasvim neočekivano. Pripremiti se za prijemni znači biti spreman na raznovrsne izazove.

Šta te čeka nakon uspešnog polaganja prijemnog? Studije arhitekture

Ako misliš da je prijemni za arhitekturu težak, pripremi se za još veći izazov - same studije. Studiranje arhitekture je izuzetno vremenski zahtevno. Ne radi se samo o učenju za ispite, već o konstantnom praktičnom radu: crtanju, izradi maketa, projektovanju i učenju specijalizovanih računarskih programa kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max i Photoshop.

Danas se studije arhitekture organizuju po Bolonjskom sistemu. Osnovne akademske studije (Bachelor) traju tri godine, nakon čega možeš upisati master studije koje traju dve godine. Takođe, postoje i integrisane studije koje traju pet godina. Završetkom master ili integrisanih studija stiče se zvanje diplomiranog inženjera arhitekture.

Program studija je veoma obiman i obuhvata širok spečar predmeta:

• Projektovanje: Srž studija, gde učiš da dizajniraš objekte različite namene.
• Arhitektonske konstrukcije: Tehnički deo koji podučava kako se ideje realizuju u materijalu.
• Istorija arhitekture i umetnosti: Teorijski predmeti koji ti daju kontekst i inspiraciju.
• Nacrtna geometrija: Ključan predmet za razvijanje prostornog mišljenja.
• Urbanizam i planiranje: Rad na većim skalama, od nivoa grada do čitavih regija.

Ocenjivanje na studijama arhitekture često je subjektivno, jer se radi o kreativnom radu. Ono što jedan profesor oceni visokom ocenom, drugi može oceniti skromnije. Zato je važno razviti debelu kožu i naučiti da prima konstruktivnu kritiku.

Budžet ili samofinansiranje?

Arhitektonski fakultet u Beogradu spada u grupu skupljih fakulteta. Mesta na budžetu su ograničena i dodeljuju se kandidatima sa najvećim zbirnim brojem poena (prosek iz srednje škole + uspeh na prijemnom). Ako ne upadneš na budžet, treba da budeš spreman na visoke troškove školarine. Osim školarine, budi spreman i na dodatne troškove za materijal za crtanje, štampanje projekata, izradu maketa i slično, što može biti prilično opterećenje za porodični budžet.

Šta nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda najkritičnija tačka kada je reč o studiranju arhitekture. Tržište rada u Srbiji za arhitekte je veoma teško. Ponuda diplomiranih arhitekata daleko premašuje potražnju, što dovodi do niskih početnih plata i teškog pronalaženja posla, naročito ako nemaš vezu ili dobru preporuku.

Mnogi mladi arhitekte se suočavaju sa stvarnošću gde rade kao "arhitektonski tehničari" za vrlo skromne plate, dok im je teško da se probiju kao projektanti. Takođe, česta je pojava da se radi prekovremeno, vikendima, a da za taj dodatni rad često nema adekvatne nadoknade.

Zbog ovakve situacije, veliki broj diplomiranih arhitekta razmišlja o odlasku u inostranstvo. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska, pa čak i zemlje regiona, nude znatno bolje uslove rada, veće plate i veće poštovanje prema struci. Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, dobro je da i ovaj aspekt imaš na umu i da razviješ jezičke veštine i otvorenost ka mogućem radu u inostranstvu.

Alternativni putevi: Viša arhitektonska škola

Za one koji ne uspeju da upišu akademske studije ili traže praktičniji pristup, postoji opcija Više arhitektonske škole (sada Visoka građevinsko-geodetska škola). Ove studije traju tri godine i nakon završetka stiče se zvanje strukovnog inženjera arhitekture. Program je prilagođen praktičnoj primeni, sa manje akademskih, a više tehničkih predmeta. Završetkom ovih studija moguće je upisati master studije, iako može biti potrebno polažanje razlike iz određenog broja predmeta.

Zaključak: Da li upisati arhitekturu?

Odluka da li upisati arhitekturu je duboko lična. Ako osećaš istinsku strast prema stvaranju prostora, ako si spreman na godine napornog rada, žrtvovanja slobodnog vremena i suočavanja sa brojnim izazovima, onda je arhitektura pravi izbor za tebe.

Put do diplome je maraton, a ne sprint. Zahteva upornost, strpljenje i ljubav prema struci. Dobro se informiši, počni sa pripremama za arhitekturu na vreme, budi realan u očekivanjima o poslu i budi otvoren za prilike koje se mogu naći i van granica naše zemlje.

Konačno, srećno na prijemnom i na tvom putu ka arhitektonskoj karijeri!