Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Želja i Surove Ekonomije

Diploma pravnog fakulteta dugo je vremena nosila auru prestiža, stabilnosti i sigurnog profesionalnog puta. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici u Srbiji danas je daleko od te idealizovane slike. Kroz prizmu iskustava samih pravnika, otkriva se složen i često depresivan pejzaž prezasícenog tržišta, mizernih plata, sistemskih prepreka i teške borbe za opstanak u struci za koju su se školovali.

Suviše Pravnika, Premalo Kvalitetnih Prilika

Jedan od kĺjučnih problema je ogromna hiperprodukcija pravnika. Državni fakulteti, poput beogradskog, godišnje upišu preko hiljadu brucoša, a brojni privatni fakulteti dodatno doprinose "poplavi" diplomiranih pravnika na tržištu rada. Kao što jedan sagovornik primećuje, "odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika... s druge strane, pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi... opcije za zaposlenje su nikakve za tu količinu ljudi". Ovaj nesrazmer direktno utiče na vrednost pravnčikog rada, obarajući njegovu cenu na tržištu.

Posledica je prezasícenje tržišta koje omogućava poslodavcima da nude krajnje niske plate. Pravnici se nalaze u paradoksalnoj situaciji: iako su njihove studije zahtevne i obimne, mnogi poslovi na koje nailaze su administrativne prirode, koje bi, kako se ističe u diskusiji, mogao da obavlja i srednjoškolac. Ovo "degradiranje struke" posebno je izraženo kod javnih beležnika i izvršitelja, gde se, prema iskustvima, pravnici često plaćaju "kao srednjoškolci, pa i ispod toga".

Plate: Borba za Minimum, a ne za Luksuz

Kada je reč o finansijama, slika je alarmantna. Ispovesti pravnika sa različitim iskustvom govore jasno:

• Pripravnici i početnici: Plate se često kreću od 30.000 do 40.000 dinara, što je na granici egzistencijalnog minimuma. Priče o pripravnicima koji rade za 38.000 dinara u Beogradu ili 30.000 u Novom Sadu nisu retkost. Kao što jedna koleginica kaže, "nisam mogla da pokrijem troškove... nisam više mogla ni da gledam kako me roditelji izdržavaju".
• Pravnici sa iskustvom (2-5 godina): Iako se očekuje napredak, realnost je drugačija. U državnim organima, pravnici sa savetničkim zvanjem i višegodišnjim stažom često imaju plate od 60.000 do 80.000 dinara. U privatnom sektoru varira, ali ponude od 50.000 do 70.000 su česte, naročito u manjim mestima ili kod notara i izvršitelja.
• Specijalisti i napredne pozicije: Pristojne plate preko 100.000 dinara rezervisane su za one u velikim privatnim kompanijama, stranim firmama, ili za advokate sa ustaljenom klijentelom. Međutim, to je manjina. Kako jedan učesnik diskusije konstatuje, "50.000 je prosek plate za pravnike... to je jako žalosno".

Uporedbe radi, često se pominje da su plate kuvara na Zlatiboru oko 120.000 dinara sa smeštajem i hranom, ili da konobari u prestižnim lokacijima mogu da zarade značajno više od prosečnog pravnika. Ova disparitet izaziva gorčinu i pitanje vrednovanja obrazovanja.

Pravosudni ispit: Ključ koji ne otvara sva vrata

Položeni pravosudni ispit dugo se smatrao zlatnom kartom za bolje poslove i plate u pravničkom svetu. Danas je i ta percepcija dovedena u pitanje. Iako je i dalje preduslov za rad u sudstvu, tužilaštvu i advokaturi, njegova vrednost na širem tržištu rada opada.

Kao što jedna iskusna koleginica primećuje, "pravosudni ti je bespotreban ako nećeš u advokaturu ili imaš vezu za sud". Firme sve češće angažuju spoljne advokatske kancelarije po potrebi, umesto da drže skupe pravnike sa pravosudnim u svom stalnom sastavu. Dakle, diplomirani pravnik bez pravosudnog ispita postaje "prevaziđena kategorija" na tržištu, dok čak i posedovanje ispita ne garantuje značajniji finansijski skok van tradicionalnih pravosudnih ustanova.

Crna hronika: Najgori poslovi za pravnike

U iskazima pravnika izbija nekoliko radnih mesta koja se gotovo jednoglasno proglašavaju za najgora:

1. Javni izvršitelji: Opisani su kao "pakao" za rad. Karakterišu ih dugo radno vreme (često 9 sati dnevno plus subote), stroga kontrola (kamere), ogroman stres, neetički odnosi prema strankama i izuzetno niske plate (40.000-50.000 dinara u Beogradu), uprkos tome što sami izvršitelji zarađuju velike novce. Radnici se osećaju kao "robovi".
2. Javni beležnici (notari): Slična priča - prekovremeni neplaćeni rad, često rad vikendom, oholost prema strankama i zaposlenima, i mizerne plate koje teško prelaze 50-60.000 dinara čak i sa pravosudnim ispitom. Jedna koleginica dobila je ponudu od svega 35.000 dinara plus prevoz.
3. Pravnici na tehničkom pregledu vozila: Ovaj posao se opisuje kao "izmišljotina" i "zatupljujući". Pravnik tu obavlja poslove kase, administracije, zakazivanja, slanja mejlova - sve osim onoga za što se školovao. Iako su plate ponekad nešto više (do 70.000), rad je monotan, stresan i bez ikakvog profesionalnog napretka. "Zamislite situaciju da radite kao saradnik u sudu, a uz to radite i posao zapisničara i referenta u pisarnici - e tako je na tehnickom pregledu", kaže jedna od koleginica.

Javni sektor: Sigurnost uz malu platu i "vezu"

Rad u državnoj upravi, sudstvu ili pravosudnim organima tradicionalno se doživljava kao sigurno uporište. Međutim, tu se susreću dva velika problema: niske plate i nepotizam.

Plate u državnim organima su fiksne i rastu sporo, preko koeficijenata i staža. Početna plata mladeg savetnika kreće se oko 50-55.000 dinara. Iako u sudovima sa stimulacijom i napredovanjem može da se dogura do 80-90.000, to je proces od nekoliko godina. Glavni problem je ulazak. Kako se suštinski ističe u diskusijama, za rad u sudovima, tužilaštvima i sličnim institucijama neophodna je "debelja veza". Volontiranje je moguće i bez veze, ali prelazak u radni odnos gotovo uvek zahteva političku ili porodičnu povezanost. "Za sud treba veza i to bas velika... nije isto biti volonter pripravnik i saradnik", konstatuje jedan učesnik foruma.

Advokatura: Samostalan put pun zamki

Samostalna advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere za mnoge, ali je put do tamo izuzetno skopan. Početni troškovi su ogromni: advokatski ispit, upisnina u komoru (4.000 evra ako pripravnički nije odrađen kod advokata), zakletva, pečat, prostor, paušal. Procenjuje se da je za skroman početak potrebno minimalno 10.000 evra ušteđevine.

Međutim, i kada se pređu te finansijske prepreke, čeka ih teško tržište. "Broj advokata je u porastu, a 'bara' je sve manja", primećuje se. Klijenti su postali zahtevniji, konkurencija je žestoka, a naplata usluga sve teža. Mnogi mladi advokati jedva krpe kraj s krajem, posebno u manjim mestima. Kao što jedna koleginica advokat kaže, "čini mi se da je jako teško doći do klijenata... svi očekuju da pristaneš da radiš za džabe dok se ne okonča spor". Uspeh u advokaturi i dalje je najizvesniji za one sa porodičnom tradicijom i već ustaljenom klijentelom.

Prekvalifikacija i bekstvo iz struke

Suočeni sa ovakvom realnošću, sve veći broj pravnika razmišlja o promeni struke. Najčešće pominjana alternativa je IT sektor, posebno pozicije kao što su QA tester, konsultant za poslovne sisteme (ERP) ili čak programiranje. Argument je da su "šanse za nalazenje posla i zarada daleko veće za osrednjeg u IT sektoru nego za nekog osrednjeg u pravu".

Drugi pak biraju potpuno drugačije staze - otvaranje sopstvenog biznisa van struke, odlazak u inostranstvo na bilo kakav posao, ili prelazak u srodne oblasti kao što su ljudski resursi (HR), marketing ili menadžment. Osećaj je da je profesija pravnika postala "luksuz" koji mnogi ne mogu da priušte bez značajne spoljne podrške.

Zaključak: Gde je izlaz?

Situacija pravnika u Srbiji je složena i zahteva promišljanje na više nivoa. Pojedinačno, mladi pravnici se suočavaju sa teškim izborima: da li da trpe niske plate i poniženja u nadi da će se jednom probiti, da li da ulažu u skupu i neizvesnu advokaturu, da li da traže sreću u državnoj službi uz pomoć veze, ili da potpuno napuste struku u potrazi za boljim životom.

Sistemski, potrebno je preispitati obrazovnu politiku koja dopušta hiperprodukciju diplomiranih pravnika, kao i regulativu koja omogućava notarima i izvršiteljima da svoje kolege plaćaju ispod dostojanstva. Takodje, potrebno je raditi na jačanju vrednosti pravnčikog znanja u privredi i podsticanju specializacija koje su tražene na globalnom tržištu (npr. digitalno pravo, zaštita podataka, intelektualna svojina).

Dok se ne dogode šire promene, savet mladim ljudima koji razmišljaju o pravu mora biti realan. Upisati pravni fakultet danas je rizik koji zahteva jasnu strategiju, spremnost na dodatno usavršavanje, izvorne veštine (jezici, digitalne kompetencije) i, iskreno, odredenu dozu sreće i podrške. Kao što jedan od učesnika foruma rezimira: "Pravo se pre svega isplati onima koji već imaju porodičan biznis ili jake veze... da nekoga posluži i sreća, ali to je baš, baš retko". Za sve ostale, put je pun izazova, a cilj - pristojan život - često ostaje nedostižan.